More2 - Featured Category
More2 - Odabir urednika Category
More2 - Nautika Category
bartulov kantun
Sjećanje na Tomu Bebića, nemirni duh Mediterana: ‘Nevera, nevera života moga odnila mi sve...‘
Sa svih strana
– Eeee, pomalo šjor Toma, a di si zaprišija, an? Nisan te odavna vidija…
– A kako’š me vidit kad san partija pri 33 godine.
– Ajme šta vrime brzo leti… A čini mi se ka da si ono jučer piva na Prokurative…
– To se tebi samo pari. Za me je vrime – stalo!
– Dobro ti i govoriš, ti si partija, ma zato tvoje pisme još žividu…
– Pisme, e. Onda o’š čut jednu? Onu moju – ‘Neveru’…
– Ajde, udri…
Evo me ovod, poslin tri’est godin,
evo me na mul, uvik san ga snija.
Nima više Jere, stare šjore Kate,
ne vidin ni Tomu, Ive je još tod.
Ive, Ive, Ive, jema li još koga,
Ive, Ive, Ive, živi li još i’ko?
– Onda ti dojde refren. Znaš šta je refren? To ti je ono šta se ponavlja:
Nevera, nevera, nevera! Oooooo-ooooo!
Sićan se, bija san jak, tri dana moga san veslat, a ne spavat,
uzalud, ka je došla, nevera…
Nevera života ...
bartulov kantun
‘Dida, a ‘ko je posolija more?!‘: bez soli ni svita ne bi bilo, a triba je imat malo i u glavi
Sa svih strana
Kad san bi dite (oni šta su posli puno naresli, priče iz svoga ditinjstva počinjedu – kad san bi mali...), moja baba Kate je nama dici znala pričat lipe priče. Jedna od lipjih je bila ona o – soli...
Bija jedan put jedan kralj, koji je jema tri ćeri, a ni jema sina. Ni bi siguran kojoj će ćeri ostavit kraljevstvo kad on parti, pa ih je iša ispitivat, da vidi koliko one peškaju. Pa ih je pita:
Drage moje, da čujen, koliko me vi volite?
Najstarija odma reče: – Oče, volin te ka zlato! Sridnja se nasmije i lukavo reče: – Kralju moj, volin te ka sunce! A najmlaja se zamisli pa reče: – Volin te ka sol!
Naravski, kralj se uredno naidija na najmlaju, deboto mu je kruna pala sa glave, pa ti je on nju lipo – istira iz kraljevine!
Kad, šta’š ti vidit, posli malo vrimena u cilemen kraljevstvu – nestalo soli! Prvo je strada kraljev kuvar, jer kralj ni bija ...
BARTULOV KANTUN
Priča o Mrdujskoj regati, jedrilici, kogu i pivama ili kako sam osta plivat između Splita i Brača!
Sa svih strana
Godinan san je gleda i slikava sa Sustipana, a onda jednega jutra telefon:
- Alo, gremo okrenit Mrduju, oš mi bit peti u jedrilicu, fali mi drugi kormilar?
- A čuj, a triban li donit svoje kormilo?
- Ma daj, nemoj zazezavat, pa ti imaš brod, znaš odat po moru.
- Je, ma to nije jedrilica. Mogu ti jedino bit dobro kolpo morte!
- A koliko imaš kili?
I tako je osvanija dan regate. Spremija san rusak ka da gren na Mosor, uzeja i mudantine, pa u Lučicu, uskočija u jedrilicu. Ekipaj komplet.
Ka đaci smo slušali komande - di ko sidi, ko šta potiže, ko mora mučat, a ko je zadužen za kužinu. Brzo je kresnija motor i onda polako oko punte Marjana. Od Kašuni pa sve do Katalinića briga - lipa slika, brod do broda. A more ka uje, vitra njente, ni ni ćuha, rekli bi boduli. Uključilo radio stanicu, kanal 77, slušadu se naredbe, brojčano stanje. Ima višje od 300 jarboli, ...
More2 - Ribolov Category
bartulov kantun
Maskirana potraga za purgerskim prstenom ili sjećanje na prvu kupljenu masku i disalicu
Sa svih strana
Kad si dite, uvik ima konkurence među vršnjacima – ko je jači, bržji, visočiji, ko dalje more pjunit... Kako nisan bija puno visok, nisan se moga takmičit s njima u visini i jačini, ali san zato moga dugo izdržat bez – disanja! Duboko bi udahnija, ovako začepija nos i stiska usta, brojija od jedan pa do... koji put i do sto, samo bi prikraju force brojija sve bržje i bržje.
E, zato san ja moga duuugo ronit, i to sve bez disanja. Skočija bi lipo umore, naglavu, otvorija oči a zatvorija usta, buca nogan i mava rukan, ronija koliko san moga izdurat, skoro ka oni Morski đavo iz jednega stripa. Falija san se da iman pluća ka morski pas, dok me nisu naučili da morski pas jema – škrge.
Osin šta san zna ronit, ja san ka dite bija i puno – štedljiv! Šta sad to ima veze, rećete vi. A ima, jer san skupja pineze, malo po malo, šta bi mi mater davala prije škole da ...
23. prosinac 2024 02:32
