– E, pomalo, meštre, okad te nisan vidija u našu Lučicu…
– Dobro i ti govoriš, odavna ovod nisan bija…
– Šta će reć? Pripa san se da si se štagod razbolija…
– Ma nisan, nego me nervira ona ekipa doli, na podan mula. Ne more normalan čovik proč kraj njih a da ti ne stavidu koju pecetu.
– To jee, uvik se pravidu najpametniji, pari ka da oni sve znadu…
– E, a brzi su za dat pilu naopako, i to sve ka da nećedu, nisan te tija, ali san te pogodija…
– Dobro si ti i proša...
– Kako to misliš, dobro san i proša?
– A nisu ti zalipili koji lipi nadimak! Evo mene ti u ovu Lučicu zovedu – trp!
– Da trp! To ka oni – kacamarin?
– A je, šta mo‘š.
– Šta će reč? Biće te ko ćirija dok si se prisvlačija…
– Ma kakvi. Kad me jedan put ovod na mul nika...