Kad si dite, uvik ima konkurence među vršnjacima – ko je jači, bržji, visočiji, ko dalje more pjunit... Kako nisan bija puno visok, nisan se moga takmičit s njima u visini i jačini, ali san zato moga dugo izdržat bez – disanja! Duboko bi udahnija, ovako začepija nos i stiska usta, brojija od jedan pa do... koji put i do sto, samo bi prikraju force brojija sve bržje i bržje.
E, zato san ja moga duuugo ronit, i to sve bez disanja. Skočija bi lipo umore, naglavu, otvorija oči a zatvorija usta, buca nogan i mava rukan, ronija koliko san moga izdurat, skoro ka oni Morski đavo iz jednega stripa. Falija san se da iman pluća ka morski pas, dok me nisu naučili da morski pas jema – škrge.
Osin šta san zna ronit, ja san ka dite bija i puno – štedljiv! Šta sad to ima veze, reće...