Svašta se ovih dana na trajektu i oko trajekta događalo. Tako da san i ja skoro dobila po čunki radi šporkoga jezika. Za reć pravo, nije to bilo na bračkome nego na šoltanskome, ali je isto bilo vrlo neugodno. Jedan čovik koji me poznaje lipo me pita da di ću. Bija je u društvu jedne fine žene, od onih za koje mi rečemo da su fina čunka, fini obraz ili fina guzica. Na postavljeno pitanje odgovorila san kako gren u Sraćinsku i Di dida pere guzicu. Ova je zakovrnila očima. Tako da Prdikozu (šoltanska sika u moru) nisan ni spominjala. Ustvari, nisan ja kriva šta su Sonja, Šeila i Snježana, moje prijatejice i prave dame, odlučile svoj odmor provest baš u toj bezobraznoj vali sa još bezobraznijin žalon. Mene su samo zvale, ništa nisan birala, tako me dopalo.