Evo je 1. sedmoga jušto deset godin otkako smo ušli u Uniju. Sićan se toga jutra kad san se u Zagrebu probudila rano i uputila na televiziju. Urednici HRT-a su zamislili, za taj svečani čin, zvat mene vlasnicu Pol Oriha, najmanjega broda na svitu, dužine 289 cm, ne bi li sve proteklo u simpatičnome tonu. Moj brodić, koji je već bija po evropama, triba je toga jutra simbolizirat jednu malenu državu koja se pridružuje velikin jedrenjacima.
Od mene se očekivalo da se smješkan, trepećen okicama, pričan o veslanju, veselin iskustvima sa dalekih mora. U studiju je već bila velika plava torta za zlatnin zvizdicama. Kako bi sve bilo u tonu, pojavila san se sa plavon koson. Ali ne bjonda, nego baš plava, ustvari više vedriola kolur, točno ona boja u koju mi je pituran brod....