Toga mi je dana u Podgorici Lada poklonila svoj libar koji nije putopisnoga karaktera nego kondenzat jubavi napisan po gubitaku diteta u kojome se bol, na kraju pritvorila u radost i spoznaju da ne postoje uzaludna rađanja. Knjiga se zove Odraz. Sutradan, blizu Virpazara ugledat ću čisti odraz, najčistiji odsjaj u životu, jedno savršeno vodeno zrcalo.
Uokvirila se tako najuzvišenija slika majske zore na Skadarskome jezeru za kojoga kažu da je nastalo od prolivenih suza jedne crnogorske vile. Tila je da se njezine plave oči pritvoru u crne, po istome principu ka kad ricasta cura oće ravnu, a ona liše kose bi volila da je ka ovčica.
Bog je nije posluša, procijenija je da traži kruva povr pogače pa je za kaznu oslipija. Ona je tugovala dan i noć sve dok nije isplakala cilo jezero...