– Tata, volin te više nego sva stabla! – vika je mali Petar dok je letija ocu u krilo, čin se iskrca na hvarsku rivu. Baba mu je, od matere mater, Holanđanka. Bija je u Nizozemsku jedno misec dan i udavila ga je sa stablima. Vodila ga je po parkovima, kaživala svaki cvit, bili su u sve botaničke vrtle, nije in promaka niti jedan đardin, di god je bija koji pitar mali ga je mora vidit. Učila ga je kako se stabla moraju čuvat i pazit. I zato je mali zaključija da se samo otac može volit više nego stablo. Mama mu je umrla kad je bija beba.
Stambena strašila
Mi u Dalmaciju ne mislimo šta smo ranije mislili. I ne ponašamo se prema prostoru kako smo se ponašali. Danas prvo šta moš čut je ona – stablo šporkaje! Ili puno je gube. Zato se leva, leva pilaju, uništavaju i uopće ne sa...