zimski zapisiDizajnerska borša za zaboravnog Hvaranina

Dobila san poziv za pričanje priče na Pričiginu, već peti put. Tema je dom. Naoko jednostavno, ali odma na početku ćutin otpor, iznutra. Meni ka Dalmatinki ta rič nije poznata u nominativu i nije ono šta pretpostavljan da je organizator tija isprovocirat za pripovidanje. Dom u nas nije subjekt tepline. On nije fameja, dvor, kuća, gnjizdo. Dapače, asocijacija odma gre na popravni dom, dom armije, za dom spremni, starački dom, eno ga je utirala u dom... Jedino ga od dragosti spominjemo u nekin drugin padežima kad rečemo gren doma ili od doma.

Kako nemamo tu rič, tako nemamo ni puno drugih pa nan reču da smo emotivni invalidi. Ne duperamo npr. izraz volin te. U ovih 60 godin nisan čula da je mater ikad rekla ocu kako ga voli. Nije ni on njoj. Ni oni meni. Niti san ja to ikad ...