Dogovorija san se nać s Tomon Gracinon u "Basketa" oko 10, 10 i po. Kafić mu puni 50 godina pa smo rekli malo popričat. Samo, malo san zakasnija. Zaspa san. Sastavlja san pitanja noć prije pa se odužilo. A i nisan mislija da će se Tomo ljutit. Ne‘š ti, 10-15 minuti. Klasična "Basketova" akademska četvrt.
Kad, dolazin doli, njega nema.
– Di je Tomo? – pitan Hrvoja za šankon.
– Taman izletija nešto, sad će – kaže Hrvoje iza šanka.
Ajde, još bolje. Taman da popijen kafu. Još su tu i Nika i Stipe... Imat ću i s nekin proćakulat... A mislin, ka i uvik u Basketa.
Dolazi Gracin. Donija je neke slike sa sobon. To smo se dogovorili da će mi pokazat, ka da bude zanimljivija priča.
Sidamo na kat, tamo di je sad DJ pult. Nekad su taj dio zvali “najmanja pozornica na svitu...