Pustite dite na miru! To je prvo što mi pada na pamet otkad se ime Raula Bezeljaka, mladog 17-godišnjeg golmana Hajduka pojavilo u javnosti, kako bi on moga stat na branku kontra Rijeke na Rujevici, odnosno kako bi moga u najmanju ruku bit na klupi, ka drugi golman.
Oće li Raul branit ili neće ovisi o Lučićevoj nozi, odnosno oće li Lučić moć ili neće.
Zašto ovo pišen? Zato, jer znan to dite, tog Raula, a znan mu i roditelje i cilu familiju. Raul je dite koje bi poželija svaki roditelj, dite koje je odgovorno, pristojno, stoji čvrsto s nogama na zemlji i ne razmišlja o nikakvoj nogometnoj slavi, jer zna da ona može bit kratkog vijeka. Do prve loše utakmice, a bit će ih zasigurno. On još uvik razmišlja o školi i kako mora do kraja školske godine skupit šta bolje ocjene.
Raul spada u skupinu dice, koja nikad ne zaborave reć dobar dan, doviđenja ili čak ponudit starijoj osobi da joj do kuće ponese spizu. Tako je odgojen i tako je naučen. Očigledno “krivo” za današnje vrime.
Takvi su mu roditelji i poznavajući ih, siguran san da nikad ne bi dozvolili da Raul ode u krivo. Zato, pustite dite na miru.
Ne radite toliki pritisak javnosti na njega, jer su se već pojavili oni šta bolje od Raula brane, a nikad na branku nisu stali. Neka sve ide svojim puten i pustite dite sa Skalica da uživa u “trenutku slave”. O kojemu u ovom našem ludom gradu sanja svako dite.
O trenutku kad će zaigrat za Hajduka.
Mnogi su bili znani i neznani koji su u Hajduku započinjali svoje karijere, koji su se mladi prodali, jer je klubu tribala lova i kojih danas nigdi nema i niko ne zna za njih. I na njih je bilo pritiska javnosti. Zato, pustite dite, pustite Raula na miru, ne radite zvijezdu od njega, on će to od sebe znat sam napravit.