Svi su Krstičevići u balunu. To je krenilo od oca Mate.
- Je, sigurno od oca. Uf, sićan se ka‘ sad, bili su to najteži trenuci. On bi poslon iša službeno u Split, a mi bi ga dica čekali hoće li donijeti loptu. Onda nije bilo kožnih, samo gumene i plastične – prisjeća se Bobo, stariji Matin sin.
- I donio bi. U jednoj ruci lopta, a u drugoj paketić. ”Opet je donio knjige za čitanje”, rekao bih Miši. Popodne od dva do četiri je bilo ili spavanje ili čitanje, pa iza toga ispričaj ćaći šta si pročita.
Oba Matina sina, Bobo i Mišo, igrali su nogomet. I sva tri njihova sina isto. Mišo mlađi, Teo i Aljoša. Sva tri u Jadrana. Jedino se Aljoša maka‘ iz Ploča, eno ga igra u Austriji. I svaku večer zove ”ćaća, šta ima u Jadrana”. - Kad igramo na sjeveru...