Nije naše drage penziće briga što je špica sezona i gužva po gradu. Orilo-gorilo, oni moraju napraviti svoj standardi jutarnji đir po Pazaru, Pjaci, Rivi i Peškariji.
Cijena pokazne karte im je simbolična, a kad su je već izvadili, šta će im bezveze stati u novčaniku. Svako jutro na autobus, pa pravac grada po malo spize i malo više ćakule i duša im je na mistu. I obavezno doć doma prije podne, jer valja spremit obid, a i vrućine su velike.
Kad smo već kod vrućina, ni tu se splitski umirovljenici neće privarit. Dobro znaju da je najdeblja ladovina kraj stare Slobodne, priko puta Pazara. Kad već moraju čekati autobus, najbolje je da ga tamo čekaju...