On je alpinist. Planinar. On je i pisac. Putopisac. Uz sve to je i fotograf, ali i filmski snimatelj i redatelj. Sad je i umirovljenik, premda, priznaje, mira nema. On je Stipe Božić.
Nije stoga ni čudno što se rodio u Zavojanama, u čvrstom zabiokovskom zagrljaju, nad kojim se nadvio masiv Vrgorskoga gorja. Možda je maleni Stipe čeznutljivo gledao spram vrha Svetog Mihovila, što nebu stremi sa svojih 1247 metara visine. Možda, kažemo, jer toga se ne sjeća. Sjeća se, recimo, pada s murve. Popeo se na stablo i pao. Rezultat? Ozlijeđena ruka. I ono tipično za odgoj u Dalmaciji, nogom u guzicu.
Od Svetog se Mihovila, a nazivaju ga planinari dalmatinskim Matterhornom, odvojio otišavši na školovanje u Split. Tamo je otkrio izviđače, tamo je otkrio Planinarsko društvo...