Sitit će se stariji one kampanje iz polovice devedesetih godina, kad je Split počeja tirat ćevape s tadašnjih popularnih pučkih fešta: bilo ih je na sve strane: u Radunici, Velome Varošu, na Sudamju, Matejuški, po kvartovima. Ćevapi su godinama bili zaštitni znak gradskih manifestacija: brzo se spremaju, ne šporkaješ ruke, a nešto si izija konkretno, moš se napit iza njih.
U ta doba zadimile su gradele po pjacetama, mandračima i kalama: na sve strane pekle su se srdele. Bija je to naš gastronomski otpor, rat za povratak korijenima: nećemo Balkan, dajte nan Mediteran, dajte nan spizu didova!
Žerava je trajala neko vrime a onda se udunila. Srdele nisu loše, samo su komplicirane za jist s nogu, kapa uje, izmastiš se cili, velike su šanse da ćeš se kanit po blagdanskoj...