Ka Sveto pismo govori Ivo Rogošić, taman ga zatekli za stolon:
- Bogati, ja san ovde doša ka Robinzon ima priko dvadeset godina. A to san i tija, uteć! Nema struje, nema vode, nema puta. Nema ničega. Moš samo ribu lovit… Ali, evo šta je došlo: usrid Splita su mi razbijali glavu muzikon u svaka doba, nisi moga živ ostat. Sad su me i ovde našli, dođu brodima u valu, bace sidro, privrću mi i vižitaju vrše po sto puta, a za vikend dobro još nismo i izgorili…
Nemamo mi kad, banili smo s južne strane Čiova, tamo di je nikidan gorilo, a ko će se snać na brzinu: makadamski puti šire se na sve strane, okolo suhozidi, stari maslinici, makija, borovina, iskrčene parcele, miljun auta se mimoilazi, tisno je i sve praši. A Rogošić bi objašnjava dvi ure, ko pravi domaćin. Ajde, naleti...