Ka šum udaljenih valova do ušiju Dobre Parone dopire ćamatanje nježinih najdražih gostiju o niskomen moralu faca na samome vrvu rvaske politike. Te ovo, te ono, te Kolakušić, te Kiro-Prosviro, pa Kuščević... Niki su dešpumpali puste kvadrate svojih kuća i imanja, drugi ih imaju u naravi dok u zemljišnin libriman puše čista arija i reste magaruš, a trećiman su glavni suradnici ispumpali graski proračun za puste mijune kuna i sada svi u čudu zivaju ka tići.
- Puno je lipše pribirati po dvostrukin cijenaman u ugostiteljstvu, nego raspredati o politici, zacvrkutala je ne bi li se iskupila zato šta in je prikinila diskusiju.
Uspomene iz socijalizma
- Ol' sada nije u trendu razvlačiti temu o nedostatku radne snage u vašen sektoru? Ko više spominje duple cine? I usput, zašto i vi nemate Filipinca konobara, da nas neko pristojan posluži? - odglumija je El Tigre ljutitost.- Bome! - otpovrnila mu je inogordo. Niko nema vaki rad nogu, a nikoga ne mogu ni platiti tolko malo kol'ko sebi dajen. Prema tomen, ja san sama za se zlatna koka bez konkurencije, zaključila je jedva čekajući da in ispriča najnoviji biser iz svoga sektora.
Jedna fina gospoja njojzi je utanko opisala kako su jon u nekomen restoranu naplatili porciju liganja triset posto skuplje nego ženi za susidnin stolon, samo zato šta je sa prijatejicon govorila na njemačkomen, pa je konobar zaključija da su strankinje.
- E, pa šta se buni, manje je manje. Kad je ona ošla iz Rvaske u Njemačku, dvojne cijene, recimo za hotele, bile su službene, otpovrnija jon je El Tigre petljajući sa uspomenaman iz socijalizma. A Bili Smo Uskoro bija je više zainteresiran kako li se samo konobar opravda za takvu šporkariju, oli se samo bez riči poklepušija ušiman.
- Ma kakvi, odmanila je rukon Dobra Parona. Zamislite, kada mu je prigovorila pokaza jon je na onu susidu u lokalu šta je prošla jeftinije i odgovorija da je ona naručila lignje na šlaufiće, šta oće reć' na kolutiće.
- Vi ste naručili isto, samo šta san vama šlaufiće napumpa, a ta je usluga triset posto skuplja! - opravda se bez da trepne okon.
- Dooobar! - rekla su ova dvojica zadivljeno, a onda je Bili Smo Uskoro naručija neka in napumpa teke oglavine i bunceka, kada su već kod toga.
- Molin, a šta s time oćete kasti? - podbočila se spremna na fajt, a oči su jon se stisle u prorez. Bože moj, ka Klintu Istvudu kada gleda niz praznu ulicu gradića usrid pustinje u kaubojskomen filmu.
Porcije za biznis
- Pa, oću reći da tako malo mesa u tolko skupoj porciji triba biti napumpano, da mušterije pomislu da su nešto i dobile, otpovrnija jon je namigujući svomen kompanjonu. Rizala je one kuvane bokune bez riči, vidilo se da u sebi kipi. I mot ju je odava, jerbo je one koščine ispod kurteline ljutitin pokreton ruke itala u kantu od škovaca.- Pitajte "Zeleni grad" zašto su van moje porcije sve manje i skuplje! - ciknila je uvriđeno i digla in da vidu crnu vriću punu koščina.
- E, to je već količina za pravi biznis! Ako ne otvorite fabriku koštanoga brašna, teško ćete pogrišiti, uskliknija je El Tigre, a B.S. Uskoro pridložija je nešto šta jon se na prvu više svidilo: neka udomi dva-tri pasića, pa kako ita koščine, tako oni šoto šanka sve polapaju, još u letu! Čist posal, kuš' prirodnijeg recikliranja!?
- Jedino ako pasići nisu čipirani! - rekla je na drugu, već pokolebana. Jerbo, znade ona di živi i da je sve protiv čovika: čipirane su i kante od škovaca, pa bi na kraju moglo ispasti da se svaka beštija jednako konta, a kada jon zatriba likar - mogli bi jon reći neka ode u veterinara. Dok dokažeš da su pomišali čipove - već si dobija cjepivo protiv štenećaka! I laješ na Misec...
