Neobičan san usnuo sam prije nekoliko dana. Izašao sam na ulicu, a jedan automobil parkiran preko puta, jedan modri Renault Clio na moje se oči lagano odlijepio od tla. Kratko zatim zacvilio je jedan bijeli maltazer, što ga je crvenokosa starija žena vodila u šetnju. I on se odignuo od tla i bespomoćno kevćući zamlatarao šapicama u zraku.
“Lili! Di ćeš, Lili!” povikala je gospođa panično, ali tren kasnije i ona je poletjela i zanjihala se na buri i dalje čvrsto držeći uzicu svoje kujice. Napokon, i mene je obuzela nekakva zapanjujuća, bestjelesna lakoća. Gledao sam svoje cipele kako lebde i koliko god se trudio da ih spustim natrag i grčevito ih gurao dolje, razlomljeni i pohabani asfalt moje ulice bivao mi je sve dalji.
Kuknjava i zapomoganje
Poletjeli smo tako i...
