Ako imate vlastitu priču o lošem iskustvu, nemaru i neprofesionalnosti u hrvatskom zdravstvu koju ste voljni podijeliti kako bismo temu održali u fokusu javnosti i utjecali na Ministarstvo zdravstva, javite nam se na mail portal@slobodnadalmacija.hr ili u inbox naše Facebook stranice. Anonimnost je zajamčena.
Veljača 2008.god, kontrolirana i uredna trudnoća, pošto sam bila prvorotka jako malo sam znala o samom porodu (jedino šta sam mogla vidit u filmovima), ali sam sigurna bila da to ne smi ovako izgledat.
Drugog veljače osjećam lagane kontrakcije i iz Sinja odlazim za Split... Dolaskom u Split kontrakcije prestaju, "lažni trudovi" i sve ok. Ostajem na promatranju, jer se doktori nisu mogli složit jel mi termin 8-og ili 13-og kako je pisalo u trudničkoj knjižici pa da eto ne dolazim iz Sinja za tih par dana...
Tijekom boravka u rodilištu trudnoća uredna, 20. veljače već prošla sve termine davno, puca plodna voda, otvorena svih 10 prstiju ulazim u "boks" u 22 sata.
Oko ponoći doktorica me spaja na drip uz moje trudove, i savjet prodisat trudove, šta je isto ok... . Beba je visoko i ne spušta se, otkucaji srca su joj sve slabiji, doktorica me povremeno dođe obić i skida ctg sa stomaka i izvuče gole žice (iz ctg-a) i stavlja u vaginu nebi li se otkucaji srca bolje čuli... hmmm ali opet neznam ništa o tome pa ok.
Drip me užasno boli i od boli padam u nesvjest, pronalazi me čistačica, budi me i zove istu doktoricu koja je bila cilo vrime na dežurstvu od kada sam ušla u boks, otvara prozor meni poviše glave (staro rodilište), pada kiša lagano...
Ja dobivam temperaturu, 8 je sati ujutro, još uvik sam u boksu, lagano se okrećem na bok pa na drugi, i drip još upaljen, beba visoko, otkucaji srca sve manji...
Doktoricu od zadnjeg puta, oko 3 sata ujutro, nisam ni vidila već bi babica povirila, pomazila me po glavi i rekla dušo izdrži. Doktorica arogantno i ljuto ulazi u moj boks vičući na mene sta sam otvorila prozor (ka ja sišla sa stola i jedan čas otvorila).
Govorim joj da tražim da mi pošalje muškog doktora, da želim da me pregleda neko drugi... na šta je ona poludila i rekla da dišem dok beba se ne spusti.
Ponovno ista doktorica ulazi u moj boks i ja je molim da nešto napravi, da više ne mogu izdržati bolove dripa koji je uključen u ponoć, a sada je 10 sati ujutro, pitam je je li zvala pomoć, a ona se meni tako zločesto nasmije i odgovori da je ona tamo jedina...
U strahu za moj i bebin život nekako sam skupila hrabrost vlaške krvi, podigla se i tako joj odvalila trisku priko lica da joj je zabolilo i mater. Istrčala je iz boksa i u roku od pet minuta. Cila vizita doktora i šef odjela su bili uz mene, a za nju sam njima rekla da neću da je vidim i da je maknu od mene.
Šef odjela viče na doktore zašto nisu nesto poduzeli i traži da donesu stroj ( vakum). Skidaju me s dripa, svoje trudove više neman i rižu me da me porode na vakum. Dva doktora skaču laktovima po mom stomaku pokušavajući da se beba spusti, meni izbijaju zrak iz pluća i ja opet padam u nesvijest.
Probudim se i pokušaju ponovno, bebu izvlače uz pomoć vakuma, glava ko od vanzemaljaca. Ona ne plače... Pitam zašto moje dite ne plače!
Više nikog nema kraj mene, svih njih desetak doktora je nestalo, ostala čistačica (samo šuti i pere krv sa poda).
Dolazi nepoznata doktorica, pita moje prezime i citiram je - beba je na četvrtom katu neonatologije, u 13 sati su informacije pa pošaljete nekog mama.
I dalje neznam ništa! Samo plačem.
Nakon nekih pola sata (ja sam još uvik u boksu dignutih nogu) u prolazu vidim da prolazi doktorica i ja vičući je zovem da se vrati jer mene neko triba zašit!?
Odlazi i vraća se sa dva studenta, sad će ona njih učit kako treba zašit. Pa kaže - uvik morate brojat koliko gaza i vata stavite da znate koliko ih trebate izvadit, evo tri gaze.
Kad me zašila (naravno bez anestezije, i ja još hladna) ponosno kaze studentima - dvije gaze su tu. Na šta se ja opet podignem i kažem - ali nisu bile 3?!
Momci klimnu glavom, a doktorica uzme nožice, prereze šavove, izvuče zaboravljenu gazu i bez riči ponovno zašije.
Beba živa i zdrava, 53 cm i 4100 g, provela 20-ak dana u toplom krevetiću jer sam je rađala pod temperaturom.
Sljedeća trudnoća 2014. godine, opet uredna i ovaj put je muž bija tijekom poroda cijelo vrijeme uz mene. I skroz druga pisma, savršenoosoblje, doktorica je praktički cilo vrime bila uz mene, a porod je prošao bez problema.