Kad se opečeš na vruće mliko i na jogurt pušeš. Tako nekako bi izgledala priča o brici kojem su komunalci naplatili kaznu zato što je šišao ljude na ulici, o čemu smo pisali.
Od prvih dana ovog ljeta strogi nam je centar grada postao mjesto za "što luđe to bolje", pa se (većinom) mladi turisti zabavljaju radeći zvizdarije. Jedni povraćaju po svakome kantunu, drugi ga zapišavaju, itaju smeće, itaju sami sebe, urliču, tuku se, spavaju po portunima, po kaletama... Sodoma i Gomora.
I onda se, odjednom, pojavio i On. Brico. Donija bančić u Marmontovu, sija prvu mušteriju i škarama i mašinicom učinija mu frizuru.
Vratimo se na onaj jogurt s početka - Splićani su bili zgroženi. Koji cirkus! Oće li nan i zube vadit na ulicu - pitali se mnogi. A onda navratili i komunalci i meštru naplatili kaznu.
A priča je, dragi naši, daleko od toga, priča o Brici je toliko otkačeno dobra i topla da je šteta ne podijeliti.
- Bio sam domaćin mom slovenskom kolegi Edisu Osmanoviću, koji po europskim gradovima održava edukacije za frizere, a nakon toga izađe na ulicu i šiša. Šiša zato što to voli, šta u tome gušta, ne zato što mu treba novaca - tako će nam, direktno u glavu, splitski meštar Siniša Šunjić.
- Edis je šišao na ulicama Beča, Berlina, Praga, Budimpešte, Los Angelesa, Las Vegasa, samo ga je u Splitu "klepilo". U Sarajevu su o njemu reportažu na nacionalnoj televiziji napravili koliko im je taj njegov čin bio simpatičan - veli nam splitski brico.
- Sam sebi postavljam izazove, jer želim mladima kazati kako kada imaju znanje mogu preživjeti bilo gdje - dodaje nam Edis.
Vrsni meštar o‘ frizure u Sloveniji je vlasnikom cijelog niza brijačnica, glasi za najboljega u "deželi", ali je po vlastitome izboru pomalo avanturistički nastrojen, voli slobodu, a putovanja svijetom su sloboda u svojem najčistijem obliku.
- Evo, jučer smo na trajektu šišali ljude po istome principu, jer nan je to gušt. Kapetan nam je donio metlu i škovaceru i to je sve. Svi su guštali, mi s njima, ljudi se okupili, to je dobra energija - veli nam Siniša i dodaje:
- Činjenica da smo stavljeni u istu kategoriju sa onima koji po gradu rade nered mi je bila mućna, jer mi smo samo željeli učiniti nešto korisno, zabaviti ljude oko nas i zabaviti se sami uostalom! Ja resprektiram naš grad, znam da nismo bili u Marmontovoj "po zakonu", ali nikakvih loših namjera nije bilo, ni u primisli!
Komunalni redari su bili jako ljubazni, fer i korektni, "ljudi rade svoj posal", kazna nije bila baš previsoka, ali ovi zaljubljenici u svoj zanat su ipak ostali malo razočarani.
- Kod nas je uvik sve kontra, nije lako izać iz svoje konfor zone, iz brijačnice u našem slučaju, i izaći na ulicu među ljude. Nije lako, ali je gušt i opet bi ponovija - iskren je brico.
Da bi zadovoljio formu, priznaje nam, razmisliti će o traženju dozvole za uličnoga zabavljača...
