Toni Kukoč javio nam se iz SAD-a i zavapio.
- Strašno. Može li mi itko objasnit' zašto samo dobri ljudi odlaze? Na stranu sve ostalo, košarka, ali Sobin je bio baš duša od čovjeka.
Njega je ta tužna vijest o odlasku bivšeg suigrača kao i sve druge zatekla.
- Kao da sam imao neki ružan predosjećaj. Nisam mogao spavati i oko tri sata ujutro (po lokalnom vremenu, nap.a.) sam se digao i otišao sam pogledati mobitel, kad vidim da mi je došlo nekoliko poruka. Pišu mi svi slično: „Jesi li čuo za Sobina?”. Ostao sam šokiran. Zove me poslije Dino, plače on, meni suze na oči... A baš smo se na proljeće našli, Dino, Peras, on i ja. Pričali smo, zezali smo se, smijali...
Poznavali su se kaže mnogo prije nego je postao košarkaš.
- Znao sam ga još kad sam bio dijete....