"Ta-na-na-na! Ta-na-na-na!" Srce mi je stalo od tih uzvika u rano jutro, a na vratima Stariji, s brnjicom, a na rukama mu rukavice u kojima je breskva. "Vratija mi se okus i miris!" viče.
Sad bi ja ka otac triba bit zadovoljan, ali kad se sitin onoga fažola koji smo sinoć kuvali, koji ćemo morat danas jist na plus 35, a kojin smo tili testirat je li Stariji stvarno izgubija osjet mirisa – nije mi do radosti. Sva srića da diler nije uspija nabavit jetricu. Sad tek razumin bidnoga Špira Guberinu kad je u "Buži! kuva fažol i nogice, i po onon zvizdanu ih sam mora pojist. Ko pod drugin jamu kopa ili ko kuva fažol za drugoga i trećega, nešto slično, nema veze...
Ipak, drago mi je zbog Starijega. Tako sritnoga vidija san ga zadnji put na njegovoj krizmi, cili sritan šta ga je tako...