Što je na Peškariju od ribe do osam jutarnjih sati došlo, došlo je, s tim da će oni najskuplji i najbolji bokuni najprije i otići. A ono ostalo, ovisit će i o tome ima li kiše. Jer ako zarosi s neba, na Peškariji će se odmah pokazati kako je ovaj naš grad pun komodnog svita, a još više i meteoropata. Ne bi se čudili da ih je i najveći broj na obali. Kraj prošlog tjedna je donio pune banke, svega obilatog se tu našlo, iako su zbog lošeg vremena izostali parangali i udičari. Ravnotežu su donijeli koćari. Peškarija je zakon, šušur, bilo ne bilo kiše ćakula uvijek ima. Ne znaš gdje ćeš prije u priču ući.
Na štandu Levanta s Hvara nude se kao i uvijek moli, muzgavci, kozice, lignje, raža, grdobine.
Ljupka s banka nam priča kako je roba friška ka suza, a uz to se dobije i čišćenje gratis. Kod Mirka ima obilate lice, jedna velika je već išla, to restoran odmah napikira. Dok smo se okrenuli i druga je nestala.
Davor nam pojašnjava stvar s grdobinom, kaže kako ide uz sve, na lešo, brujet, gregadu, na gradele. A ako je tko dobro dobio ime onda je to Tiho, tih je toliko da ga se sa zapadnog ulaza, on je kraj istočnog, čuje. On nam pak priča kako je prodaja već dugo lošija, a jedan od razloga je taj što se centar grada pretvorio u jedan veliki apartman. A gdje apartmani dođu život nestaje.
Nema ni parkinga, pa ne čudi da su najvjerniji kupci penzioneri koji imaju vremena napretek. A uz njih i besplatnu Prometovu pokaznu kartu. Peškarija je zakon, tu se sve tajne i saznaju. Evo recimo, novi trener Hajduka Mislav Karoglan voli grdobinu, jedna mu je zapala za oko, uletjela mu i u kesu. Zna Imoćanin što je dobro, koja spiza piza.
- No dobro, jesmo li mi Splićani stvarno toliki meteoropati, tako fine cvjećke - pitamo Sinišu Beroša, administratora Facebook stranice Splitska Peškarija.
- Kod nas je meteoropatija samo takva, za Peškariju su gore tri kapi kiše nego pet potresa. Prati se prognoza i čim se najavi lošije vrime, eto ti ga na. Ali takvi smo, šta ćemo. Sve u svemu dobro je, malo nas nije milovalo lipše vrime ovih zadnjih dana. A kad smo već kod njega dosta toga se i promijenilo. Kozice su nam uranile, bilo bi ih za očekivati oko dvanaestog miseca. Sad bi trebalo bit sipe i komarče ali ih nema, ako ih i ima malo je. Problem je toplo more, još nije zaladilo. Stari je svit govorija, kad počnu zepst ruke onda je vrime od lignje. A zepst još nije počelo, još smo u kratke rukave. Kako cijenu kreira zakon ponude i potražnje, sipa sada dođe skuplje od lignje. Grdobine ne bude cilo lito, a evo sad je ima puno. Prije 15 dana bilo je neuobičajeno vidit toliko šampjera, ali otvore se neki kanali, neka se riba povuče, dođe do nas – priča nam Siniša.
Kako je u Istanbulu?
Ne želi da ga zovemo glasnogovornikom, kaže da je on isti kao i sav drugi svit s Peškarije. Ali isto nas taj sav drugi svit s Peškarije za neka pitanja kod Siniše šalje. Pa da vidimo, što nam on kao dugogodišnji pratitelj zbivanja na jednoj od najfrekfentnijih gradskih točaka ima za reći. Nedavno je bio u Istanbulu, pitamo ga kakva je njihova peškarija. Kakva im je riba?
- Riba je neusporediva prema našoj, našoj premca nema. Ono što me oduševilo je to što su oni od svojih pazara napravili turističke atrakcije. Napravili su neviđenu priču zbog koje im svit iz cilog svita u pohode dolazi. I to je ono šta ja stalno govorim, ova naša Peškarija, ova naša povijesna zgrada sa svoje 132, skoro 133 godine mogla bi biti neviđena atrakcija. E sada šta bi trebalo napraviti. Puno toga, puno. Ali kada bi vam ja reka koliko turista ovuda liti prođe, pa gledaju, pa slikavaju, pa se dive, pa guštaju u našem splitskom šušuru. Pa ja ne znam zašto to onda ne može ići korak više. Ne shvaćam kako jer ova priča ima neviđeni potencijal. Možemo mi puno bolje i puno više – veli nam Siniša.
