Gledam svečani stol, na nedavnoj svečanoj sjednici Udruge Latinsko idro, i sve mislim - ima tu dobrog ljudskog "materijala“ i potencijala i za sve ono prije, i za štošta što tek dolazi...
Gledam dva glavna zaslužnika za to ostvarenje velike ideje o očuvanju maritimne baštine jednog prostora, Vladimira Skračića i Željka Jerata (naravno, nikako ne bi mogli sami izgraditi sve to...), a gledam uz njih i Luku Mudronju i Antu Turčinova Klepca. Ona prva dva su u sredovječnoj dobi, jedan teke stariji (Skračić) jedan teke mlađi (Jerat), a ova druga dva - dopredsjednik udruge Latinsko idro Luka Mudronja i član Upravnog odbora Ante Turčinov Klepac, bili su mulci kad su krenule regate. Sad su u tridesetima i tako su dobar dvojac da sve mislim - nema straha za latinsko idro i kad ona prva dva ostave timun!
Did Klepić
Luku i Antu odabirem za razgovor uz jubilarac. Ne samo zato što su i Jerat i Skračić medijski izuzetno eksponirani zbog latinskog idra i svega čim su se u životu bavili (Skračić sveučilišni profesor, lingvist, Kornatar, Jerat diplomirani inženjer, jedan od prvih naših čarteraša, Kornatar, aktualni dobitnik Nagrade za životno djelo Općine Murter!), nego i zato da malo proučim kakva sudbina očekuje jedan iznimno, ali iznimno(!), vrijedan zavičajni, a bogme i svehrvatski i mediteranski značajan projekt: očuvanja maritimne baštine.
Ante Turčinov Klepac (30), voditelj je čartera u "Jarušici", Željka Jerata, zavšio Pomorski fakultet u Splitu. Luka Mudronja (33) je završio Brodogradnju u Zagrebu, zatim Pomorski fakultet u Splitu, gdje danas radi kao predavač.
Kad bi se gledalo čak i samo formalistički - prvi, Klepac, u Udruzi "Latinsko idro" bit će jedan novi Željko Jerat, a drugi, Luka Mudronja, novi Vlado Skračić. Dosjetka je dobra a bogme je i spoj kvalitetan! A njih dva, sa svim svojim školama i karijerama, u ovoj su prigodi samo - Murterini, Kurnatari, idrači i čuvari tradicije u koju valja uključiti i - govor.
Ante: "Ja san od 2000. na brodu s didun, on je danas najstariji Murterin, Nikola Turčinov Klepić (97), bija je i najstariji idrač, ali je 2010. puštija timun naše gajete 'Trtuša'. Eno je tamo, MU 752. Od tada san ja na timunu. U čarteru kod Željka san od 14 godina. I otac mi je tu radija, on je, biće, prvi na Jadranu ki je iz čartera iša u penziju jer to je relativno novo zanimanje. Kad san završija osmi počeja san kod njih, sezonski.
Idro za ovce
Luka: "Oni plavi leut, MU 632, bio je naš obiteljski leut. Porinut je 1965. na svetog Nikolu pa se i zove "Nikola". Kad san ima devet miseci s tim su me brodun poslali u Kurnate, na Žut. Nije bilo ograde pa su me stavili u kašun od ribe. Bažokić mi je bija krsni kum, radim na Pomorskom u Splitu, a u škveru Marka Bačvara honorarno - kad sve vidiš, nisan ni moga dospit daleko od broda.
Sićan se te '98. kad su počele regate, rođak Andrija Mudronja bija je najmlađi kapetan na regati, u kaiću za koji je Marko Juraga Spuž učinija armiž. Onda smo 2000. rođaci Andrija, Tomislav i ja skupili novce od lita, bilo je to oko 2000 kun, ujutro smo mi dica unajmili za sto kun jedan murterski tamić i vozača, bija je to Ive Šimat Pumpjer i pravac Vodice di se prodavala drvna građa. Od nje nam je Albin Mudronja na rivi izdila jarbul i učinija lantinu. Idro smo dobili od Milana Kovačeva, platneno idro šta mu je služilo za skupljat ovce na Škuju. Bilo je krvavo i šporko od ovaca. Nekoć je to bilo najveće idro u Murteru a tad je dospilo na najmanju gajetu. I to posli ovaca! Onda se idrilo sporije i najvažnije je bilo dojti. Kad je 2004. 'Sirotica' ka nagradu za prvo misto dobila Martinovo novo idro, oni su ga darovali nama i tako smo dobili novo, a ono vratili Milanu Kovačevu, opet za skupljat ovce. I stara lantina je pukla - to smo isto mi rođaci skupili novce i dali šjor Ćiru da napravi novu u tri sloja. Posli smo učinili novu u četri sloja, da manje laštika. Idro je tada bilo najveće u Murteru a sada više nije za leut neg za gajetu. Sad je na brod došla i treta lantina, učinija je Mačak, u četri sloja. I jarbul je novi.
Prinčeve princeze
Ante: "Naša gajeta "Trtuša" ima isti šest ka i gajeta "Sirotica", iste su vodne linije i vaik su favoriti. Dobre i jednako uspješne - prinčeve princeze! Naime, gradija i' je pokojni Kreše Skračić Prinčev. Obe su posade takve da paze na sve, a ko će pobijediti - odluče sitnice.
Je, ja san van nabrijan na regate. Učija san idrit i natjecat se u JK Žal Betina, posli je došlo latinsko idro, i sad kad san u skiperaži čim otvorim idro odma se s nekin u pučini počmen trkat. Ne mogu izdržat - ja se uvik trkan!
U Murteru su - pričaju mi sad jedan sad drugi - malo uglas malo parlamentarno, te, devedest i osme kad se krenilo s regatama, bila tri armana broda: Zvone Skraćina, oca Vladimira (i Tomislava, Iva-Đela, Marije, Janje...), zatim Marka Jurage Spuža i "tretega se ne možemo sititi“. Zvone Skračin "uvik je ima lantinu i idro zato šta nikad ni virova motoru"!
Luka: "A šta je je - i profesor Vlado uvik je ima lantinu i diga bi bar flok".
Ante: "A moj dide Klepić nije idrija ali je doma pohranija idro i jarbul. Neki su sve to ispilali, bacili, neki sačuvali. Mi imamo još pradidov jarbul, sad služi za stavit sturiće za sušit smokve".
Dobro - dolazim i ja do daha - kad nisu u điru regate, kakve njih dva još imaju veze s brodom, Kornatima, plovidbom, uostalom, Luka trenutno nije vlasnik broda, premda je vlasnik maslina na Žutu...
Ante: "Nekidan san armiva brod ode za rivon, došlo nekoliko turistov, promatraju i pitaju - čemu taj brod služi?
-Za sve! - reka san in ja. Ja sad s njin idrin na regati. Sad je brod lip, uredili smo ga u Bačvara tako da ti je ža ugazit na njega. A za misec dana će bit šporak, istrugan, očešan. Otac drži čele u Vrujama, imamo masline, triba privest drva, košnice, osamdesetih je priveza sve za obnovu kuće, od spržine do ćimenta. Sad kad krenu masline to bude ka family building: dođe nas 10-12 u petak, navalimo na posa ka luđaci, u nedilju nazad u Murter. Pa tako vikendima, ovisno o urodu. I sve to, i sve nas, priveze "Trtuša".
Vječni posa
Luka: "Ja iman 23 masline na Žutu, u Hijači, koje radin, i kućicu u nastajanju. Na Žut pojden s tin našin bivšin leutom, kolega koji je sad vlasnik i ja u dogovoru smo oko toga i tu nema problema. Udruga "Latinsko idro" učinila je utjecaj na naše ljude i sve ovo snažno predstavila javnosti. Ali, brod mora imati cjelogodišnju rađu da bi sve to opstalo. S time, opet, profitiraju naši prekomorski posjedi - jedno vuče drugo. Tu su masline, ćele, ovce, obnavljaju se kuće, a kad je brod cilu godinu u plovidbi onda i kalafati imaju posla. Nešto će se tašelat, nešto popravit, ugradit će se i koji novi brod - eno van tamo novoarmana gajeta Davora Mudronje Barakina, a novoarmana je i "Buracha", Izidora Jurage Buraćina. Ovo u murterskoj rivi van je pomorski muzej na otvorenom!
Ante: "Ma, intrada van je vječni posa. Nema tu stati! A do naše intrade more se samo brodun i zato se tome ne vidi kraja. More te zajebat samo vrime. Onome ko živi s ovim brodima, nema dangubiti dana...".
Luka: "Ma dobra je plastika, jednostavna za održavat, al kad pukne - pukla je. A ovi brod more trajat miljardu godin, vaik minjaš, vaik minjaš! A nije sve to ni jeftino. Za armat brod, to ti je 20 iljad kun, samo armiž za idrit! Pe-šest iljadi eura je prominit palubu..."
Ante: "Brat Mate i ja napravili smo budžet za gajetu. Nemoš drugčije".
Ima nas, ima!
Opet ja: "Dobro, to ste vas dva, ima li još kolega iz mlađe generacije, na kojima ostaje taj brod?".
Luka: "Ooo, ima ima! Od naše generacije idru Matej Šikić Balara na gajeti iz '24., "Šimici". Pa osim Ante, i Mate Turčinov Klepac. I Jakov Šikić Hehić koji ima 33 godine ka i ja. On je zemljoposjednik, ima po Piškere, obnavlja kamenu kuću, ima košnice, ovce, čudo krša! Glavni je strojar na Plovputa, dojde za vikend, odleti na Piškeru, doleti nazad, često u jednom danu! Grgo Jerat, isto inžinjer brodogradnje i idrač, trenutno je u Južnoj Americi radi na gradnji svemirske rampe za Ariane 6. Grgu i mene su gurnili u kaić "Knezac" i prvi put smo idrili, pofriškalo juga a mi, dica, nismo imali snage ni okrenit manicu izaupalit motor. Posli tri godine Grgo je idrija na očevu "Jaruhu", favoritu među leutima. Pa Jere Skračić, Nikola Skračić Ćići koji je i najmlađi kalafat!!! Pa sin od Mačka Kreše Papeša, Šime i Filip Lovrić, Leo Mudronja Habrić, Luka Vodopija... di god se okreneš po kaićima ugledat ćeš njega, uvik se vrti po njemu, na MU 637, eno ga minja prpelu prid regatu...“.
Naposljetku - čemu se nadaju? Kome će i oni ostaviti latinsko idro, kome će prepustiti njegov timun jednog dana?
Nabrajaju i one mlađe od sebe. Spominju se priče kad su tete u vrtiću prvi put sile dicu u brod i pravac - Modrave, tamošnja je udruga organizirala plovidbu! Ta generacija i dan danas armiva brodove i idri. Od vrtića priko osnovne škole, dici to triba ulivat u glavu!
Luka/Ante: "To će sigurno živit dalje jer tu nema negativnog interesa, nema brze zarade i nema novaca. Murter je danas brendiran priko latinskog idra, a sve to, i posli tolko godina, drži jedino i samo ogromni, goli entuzijazam! Jeste vidili šta su napravile žene iz posade gajete 'Mladenka' na rivi? To je bilo fantastično! Eto, zato tu radi puno ljudi a ne samo dva šta bi od toga imala benefit. Znate šta je najveći blagoslov svega ovoga!?! To šta u latinskon idru nema novaca! To mu je najveći blagoslov!"
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....