‘Pisma podrške djece iz Šibenika uljepšala su nam dane‘: devetogodišnje blizanke kraj Gline već tri mjeseca žive u kontejneru

- Jako smo bile sretne kad smo ih dobile. Baš smo se smijale, u glas su rekle blizanke Nikolina i Martina Arbutina (9) iz Drenovca Banskoga kraj Gline. Otac Zoran (49), majka Ljiljana te dvije blizanke i još dvoje djece već tri mjeseca žive u kontejneru. Potres im je razrušio kuću., pišu 24 sata.

No da nije sve tako crno, dokaz su i mališani iz Šibenika koji su svojim vršnjakinjama na Baniji poslali pisma podrške. Osim lijepih i srdačnih riječi, klinci su se potrudili i nacrtali kuće kao znak da će sve biti dobro.

- Jako nam puno to znači - kratko su dodale blizanke, koje su, nakon što su pročitale pisma, i zaplakale.

- Kad smo primili pisma i kad smo pokazale curama, jako su plakale, a kad smo pročitali, onda smo i mi plakali. To nam govori da nismo zaboravljeni, da ima ljudi koji još misle na nas - kaže otac blizanki Zoran za 24 sata.

A nije im bilo nimalo lako. Tjedan dana su morali spavati u automobilu. Posebno im je teško jer Nikolina boluje od cerebralne paralize pa joj treba dodatna njega. Otac Zoran prisjetio se tog dramatičnog dana prije tri mjeseca.

- Prvo je bio onaj blaži potres, uplašili smo se jako, ali smo pomislili to je to, nije se ništa desilo, dobro je. Međutim, onda je uslijedio taj razorni, bio sam sa suprugom, odmah smo otrčali do blizanki, uzeli ih u naručje i izletjeli. One su plakale i vrištale, jako su se uplašile. Hvala Bogu da sam bio renovirao krov, pa nam se nije sve urušilo na glavu - rekao je Zoran i nastavio.

- Zvali su nas mnogi prijatelji iz Zagreba da dođemo k njima, ali nismo mogli. Imamo stoku, koju moramo hraniti, živimo od toga - kaže Zoran. 

Na to se nadovezuje supruga Ljiljana, koja kaže da su na početku dobili kamp-kućicu, koja je dobro došla za blizanke Martinu i Nikolinu.

- Nikolina treba puno više pažnje jer se ne može sama brinuti za sebe. Najteže nam je bilo kupanje jer nismo mogli u kuću, pa smo se svakako snalazili s tim. Onda smo dobili montažnu kućicu i sad nam je mnogo lakše. Nije idealno, ali s obzirom na to kako nam je bilo, ovo je odlično - govori Ljiljana te dodaje da im je trenutno najveći problem strah.

- Još nam se zna zatresti, cure više ne mogu biti same. Dvoje starije djece bolje se nose s tim, ali blizanke su u strahu i ne žele biti same. Uvijek su tu oko nas, plaše se i spavati ako nas ne vide. Ali i to će proći, nadamo se da ćemo moći srediti kuću i da se vratimo u normalu. Teško je ovako živjeti, sve vam je zbrda-zdola, živimo u kaosu - kaže Ljiljana. 

Upravo zato pisma podrške razbila su im tešku svakodnevicu, kaže Zoran. Dodaje da se, nažalost, malo čini za brzu obnovu.

- Mi ovdje po zaseocima i raznim selima znamo da nismo prioritet, pa još imamo makadame, ali kad vidimo da se i u gradovima vrlo slabo obnavlja, onda nam bude teško. Ali kaže se, sve će se obnoviti, ovaj kraj je doživio strahote, ali se preživjelo, pa ćemo i opet - uvjeren je Zoran, prenose 24 sata.