Ako imate vlastitu priču o lošem iskustvu, nemaru i neprofesionalnosti u hrvatskom zdravstvu koju ste voljni podijeliti kako bismo temu održali u fokusu javnosti i utjecali na Ministarstvo zdravstva, javite nam se na mail portal@slobodnadalmacija.hr ili u inbox naše Facebook stranice. Anonimnost je zajamčena.
Ovo je jedna od vaših priča, poslala ju je žena koja je morala obaviti kiretažu nakon spontanog pobačaja. Prenosimo je u cijelosti.
"Dobar dan. Evo i ja se imam potrebu javiti sa svojim jako negativnim iskustvom vezano za kiretažu u KBC Split, samo molim za anonimnost.
Dakle prije 11 godina, tada sam imala 20 godina, završila sam na hitni ginekološki u KBC Split s jakim bolovima i krvarenjem. Bila sam trudna 3 mjeseca. Nakon obavljeneg pregleda rekli su mi da je sve uredu, nisam mogla ni stajat , hodat ni sjedit od bolova. Moj muž me je držao jer nisam mogla samostalno hodati.
Istu tu večer, po izlasku iz bolnice pala sam na pod od bolova. Osjetila sam da je nešto izašlo iz mene. Odmah tu na hitnom ginekološkom sam ušla u wc. Pukla mi je plodna voda, plod je bio na mojim gaćicama. Jako malo, al vidljivo da se u tom malom krugu, loptici (tako je izgledalo) nalazi mala beba. Shvatila sam da sam upravo doživila spontani.
U stanju šoka, izbezumljena uzela sam plod u ruku, pokucala na vrata sestrama i doktoru koji su me prije tri minute poslali doma i vidno u šoku ispružila ruku u kojoj je bio plod male bebe.
Ništa mi nisu rekli, uveli su me unutra, doktor je obavio ponovno ginekološki pregled i rekao da je "sve izašlo" i da idem doma.
Išla sam doma s još jačim krvarenjem i bolovima. Tu večer nisam zaspala ni minutu. Cijelu sam se večer grcila u krevetu i doslovno vikala od bolova.
Ujutro rano smo se vratili na hitni ginekološki. Rekla sam da me jako boli i da nešto nije uredu. Sestra me odvela na kat u jednu sobu i rekla da čekam doktora.
Doktor je dosao, nakon pregleda je pitao sestre koji je doktor sinoć bio dežuran i kako me je mogao poslat doma a da me prethodno nije očistio, odnosno napravio kiretažu.
Pričao je tu sa sestrama, meni se nije niti jednom obratio niti pokusao najaviti tu kiretažu. Pokusala sam ga pitati sta nije uredu al nisu mi dali niti da dođem do riječi. U tom trenutku, kao neiskusna 20-godišnjakinja, nisam ni znala sta je kiretža, nisam znala za svoja prava, nisam znala da mogu ili ne mogu tražiti anesteziju ili nekakvu injekciju prije samog procesa.
U jednom trenutku dvije sestre su mi prišle, jedna s desne jedna s ljeve strane, uhvatile su me i držale jako da se ne pomaknem a doktor je izvukao maternicu i počeo strugati. Plakala sam, vrištala, nisam znala šta mi radi i htjela sam da šta prije prestane.
Tu bol vam ne mogu opisati. On je mene tu "strugao" nekih 20 min. Jedva je i uspio s obzirom da sam se trgala. Imala sam osjećaj da se nalazim u horor filmu i da cijela bolnica odjekuje od mojih vriskova. Kad je završio, rekao je "obuci se".
Ne znam kako sam se digla sa tog stola ni kako sam obukla hlače, al znam da mi je trebalo sigurno nekih 15 min. Tresla sam se, bila sam uplakana i vjerojatno u nekakvom stanju šoka. Kad sam se obukla, rekao mi je da moram sad s tim njegovim nalazom ići kod mog ginekologa. Pogledao me je i rekao. "sad ponovi sta sam ti rekao".
Vidio je da sam u stanju soka i trazio je od mene da mu nekoliko puta ponovim šta mi je on rekao, odnosno šta trebam napravit. Nakon sta sam mu treskavim glasom ponovila nekoliko puta šta moram i rekao je da mogu ići doma. Nisam bila u stanju ići kod mog ginekologa. Došla sam doma i 10 dana nisam izašla iz kreveta od bolova. Taj cijeli dan sam se tresla, zamotana u deku. Mama mi je zabrinuto ulazila u sobu svako 15 min.i provjeravala jesam li živa. Bila je zabrinuta, nije mogla vjerovat da se ja cijeli dan tresem.
Na nalazu je pisalo da sam bila hospitalizirana 3 dana iza kiretaže. Naravno da nisam.
3 godine poslje sam rodila, sad je drugo djete na putu. Doživila sam bolove na porodu, oporavak od poroda i vjerujte mi da to uopće nisu bolovi u usporedbi s tom kiretažom koju sam doživila na živo. Meni je taj porod bio kao da sam išla izvadit krv.
Doživila sam nešto puno gore i bolnije tako da mi nije bilo jasno kako taj porod uopće ne boli. Imala sam 3 operacije tumora na kralježnici u spinalnom kanalu, mjesece oporavka i zračenje, koje isto tako nije bolilo jer sam doživila nešto puno gore.
Da se sada nešto slicno ponovi, u mojoj 31. godini znala bih reagirati, ali tada kao naivna, neiskusna 20-godišnjakinja nisam znala šta me čeka niti koja prava imam."