Najdraži gosti betulice jagme se oko pijata s oglavinon i prava se bitka sa štikadentiman vodi na otomen bojnomen polju, ne bi reći da su iz gladi utekli.
– Znate draga gospojo - obratija se Dobroj Paroni El Tigre meljajući žustro po justiman zalogaj – prava je nepravda šta pored naše katedrale, a najnovije i fortice sv. Nikole, na popis UNESCO-ove kulturne baštine svita nije ušla i ova vaša oglavina! Bili Smo Uskoro punih je justa i bez riči odobravajući klima glavon, taman se borija s bokunon prasećega uva.
– Baš van fala, odgovorila je Dobra Parona iza svoga šanka. Na otaj nenadani kompliment odma je koketno namistila frizuricu i zatrepćala okicaman.
– A čimen san oto zaslužila? Oću reć', da je stvarno do toga došlo, šta bi pisalo u obrazloženju kandidature? – znatiželjno pogledava u El Tigrea koji je uprav' guca ka galeb, sve su mu suze vrcnile na oči.
– Bilo bi navedeno da ova vaša oglavina zaslužuje taku čast zato šta pari da je skuvana u vrime kada se gradila tvrđava! Možda su je ispaljivali iz topova na Osmanlije, samo, ne bi ja puno od otomen, jerbo su nekadašnji osvajači današnji investitori i mecene, reka je mrtav-ladan čačkajući zube istin onin štikadenton s kojin je koji tren prije nabada po onomen pijatiću. I Bili Smo Uskoro naša je da štokoda triba dodati, pa ju je usrdno zamolija da in drugi put sa spizon servira neki jači alat za lagodniju konzumaciju.
– Eto, skršila je ruke i pogledala u nebesa. U ciloj svojoj karijeri bacan bisere prid prasad i nikada neću prižaliti šta se nisan javila na natječaj Rvaske narodne banke kada je ono guverner Vujčić prija godinu-dvi tražija vrhunskoga kuvara naročito osposobljenog za sljubljivanje hrane i pića. Sada bi van mavala sa Trga burze... Ma šta mavala, ne bi vas uopće poznavala, otfrknila je i okrenula glavu u stranu.
– Aha, tute smo! – naperija se Bili Smo Uskoro. Namin ode godinama sljubljujete rogove i kopita, božemeprosti, a talent za koji se ne zna čuvate za pripadnika elite koji nan ovih dana poručuje da je skroz dobro i triba nas veseliti šta ćemo raditi do smrti jerbo šoldi za penzije već nema, napa ju je teškon artiljerijon.
– E, moja mala je imala Sanaderovu parolu "S faksa na posal", a ćaću jon dopada "S posla na Kvanj!" – dodaje municiju El Tigre. Barenko sada znademo, nastavlja, zašto je Vujčić tražija vrhunskoga kuvara: da ga tendi dobron spizon i suzon vina ne bi li danas-sutra lakše ka starac i dalje ćulija na vrvu HNB-a.
– E, onda mu ja želin stare, iskusne konobare da mu juvu svaki dan poslužuju po nogaman! Vremešni su i višti zanatu, ali in ruke drću, šta se tute more kada moraju raditi do smrti! – nadoveza se B.S. Uskoro.
– A tek stari, iskusni brijači! – dometnija je El Tigre. Na šta je Dobra Parona rekla da je svakodnevno puštanje krvi ispo vrata stara riceta za dugovičnost.
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....