Dobra Parona ozbiljno je zamišljena nad slikon i prilikon svoga rvaskoga naroda, prid kojin su njegovi političari prave malešne, slatke bebe, nevini ka blaženici i čisti ka bili snig. Za šta se ono po novinama prozivalo recimo, Milijana Vasu Brkića? – pribire po možđanima ćamatajući poluglasno sebi u bradu. Sama pita, samoj sebi i odgovara: da je rečeni prepisa diplomski, a na primjeru bivšega ministra kulture Barišića oštrilo se u javnosti dlaku, ponajviše nože i sikire jerbo u nekomen svomen radu nije naveja od koga je prinija citat... Ne sićan se više...! – rekla je glasnije, taman da će spomeniti slučaj Žalac, ali ju je El Tigre nervožasto prikinija u po rečenice:
– E, i šta, da ih zbog toga slučajno nije tribalo gladiti i nazdraviti in, neka samo nastavu!? Svaka čast ministrici Žalac, ali ona je tribala dati neopozivu ostavku, a ne mandat na raspolaganje. Jasno, ona i Plenki su se dogovorili... – otpovrnija je El Tigre živčano, kaživajući moton da mu donese još jedno pivo ne bi li mu manje prisija razgovor o tegobnin stvariman.
– Ma ajte molin vas! – odmanila je dobra i poštena gazdarica na njegovu besidu. Sve je oto perje nebesko prema onomen šta je u stanju napraviti obični čovik! Jel' ona žena falsificirala radnu knjižicu ne bi li zamiritala penziju, i nije li lažni profešur na Braču izmislija ne samo diplomu, nego je krivotvorija i dite, sve samo da dobije 500 kuna za božićni poklon!? Pa kako je tek našin političariman s takin narodon! – zavapila je sa ričiman da je ministrica zaslužila ostati na dužnosti zbog poštenja. Odma je platila globu, nije se pokušala prid policijon izvući na položaj, sve u suprotnosti s onin šta bi napravija obični građanin – čvrsto drži do svoga Dobra Parona, i ne pušta, ka terijer.
– Ma ajte molin vas, ja san samo jedanput i nikada više pokuša odobrovoljiti policajca kada me je uvatija u prekoračenju brzine!
– iskren je Bili Smo Uskoro, priznajući da je pri tomen bija vrlo neozbiljan. Dva para znatiželjnih, širon otvorenih očiju, uperilo se prema njemu i sjaju ka baterije.
– Ima san u to vrime u autu vaik spremnu plavu kuvertu za slučaj da policjotu ustriba za kavu – objašnjava. Plavac je dakle spremija kuvertu u žep, a da je nije otvorija i puštija ga neka iđe. I to je B.S. Uskoro požalija, jerbo je u kuvertu stavija nešto za kavu, ali kesicu cukra, nasmija se kiselo i zaključija kako je otu neslanu šalu na kraju masno platija, jerbo je drugi put bija prisiljen metniti da se nađe za pečenu janjetinu. Ali ne pinjur i pošadu, nego pravu šušku, i to u dozvolu da se odma vidi, a ne u zatvorenu kuvertu.
– Eto, šta ja vamin cilo vrime govorin!? – uzviknila je pobjedonosno Dobra Parona. Još su nan političari i dužnosnici dobri kaki smo mi pa se ne bi čudila ako ovaj prevarant s Brača svoju obranu utemelji na tomen da je, među ostalin, nastrada zbog diteta, a svima justa puna demografske obnove. Nema veze šta je dite izmislija, ka šta je falsificira i diplomu!
– Kakvo nan je pravosuđe, otaj bi argument moga biti i prihvaćen! – ozbiljno je potvrdija B.S. Uskoro, na šta je ona rekla da je uvjerena kako naši političari zapravo, sve ove godine tražu bolji narod, ne bi li i sami bili bolji. Zato je puno zabrinuta, priznaje: pari jon se da nije daleko vrime kada će naši glavari, razočarani Rvatiman, početi bižati u Irsku.
– Samo to ne! – zavapija je El Tigre na kraju diskusije od koje je vrlo brzo diga ruke ka od uzaludnoga posla.
– Bilo bi to jako loše, jerbo bi tamo sreli Rvate. Zajedno sa svojin političariman očajna smo kombinacija, neće obični svit više imati zemlju u koju more skupiti kufere....
