El Tigre cili se rastužen vratija iz đira s obale. Skutrija se u kantunu ka skvrčena praseća nožica iz ponude bufetića u veltrini Dobre Parone, naručija pivu i uzdiše li uzdiše. Bez riči i cili infotan.
Gazdarica i Bili Smo Uskoro pogledavaju se zabrinuto i na mote pokušavaju dokučiti šta mu je. Ol' se nije triba napuniti suncen i lipoton u điru obalon po vakome suncu? Kako čoviku nije veselje šta napreduje onaj otel na obali kod benzinske pumpe i radiće već ovoga lita, ako neće i prije?
- Zato i jesan tužan, jerbo sa investicijaman u turizam i šminkanjen grada ostajemo bez svojih najlipših i turistiman najprivlačnijih atrakcija! Doduše, govorin o Japanciman! - živnija je, spreman kasti in šta mu je na duši.
- Šta!? - prenerazila se Dobra Parona, lica prikrivenog rukaman.
- Jel' to više nemamo našu katedralu, tvrđave, crkve, samostane? O čemu je rič, majko moja? Da nije zemljotres? - vratila jon se u sićanje sva ona tuga i potresenost kada je u ratu čula da su dušmani granaton probili kupolu katedrale.
- Ma kakva katedrala, ja govorin o motiviman u gradu koje su njiovi turisti najviše slikavali! - uzjogunija se El Tigre na radost ovo dvoje, jerbo je očito jopeta onaj stari prgavac.
Bonsai na otelu
- Ol' ste zaboravili, nastavlja, da je Dino Karađole, diretur naše turističke zajednice, prija par godina u jednomen intervjuu za novine otkrija koje oto motive najradije slikavaju japanski turisti: stablo, oni malešni borić šta je resta na krovu, među kupaman stare zgrade srušene da bi tute nasta otel, rampu sa petunskin pizon na parkiralištu mula Krke, "Autotransportove" busove u raspadu... Nema više ničega od otoga i ja van tvrdin da zbog turizma gubimo identitet i pozitivnu sliku koju su turisti imali o nama! - zaključija je El Tigre.
- Pozitivnu sliku? - izbečija se u njega kompanjon, a i Dobra Parona nije mogla sakriti čuđenje šta govori.
- E, nego kakvu? - čudi se i on njiman zauzvrat.
- Pa zar nije poznato - zauzeja je fajtersku pozu – da Japanci obožavaju drveće i prirodu. Morete samo zamisliti oduševljenje nekog uzgajivača bonsaija - onih malešnih stabala šta in restu u pitarićiman - kada na krovu kuće koja će fala bogu, uskoro biti lipi gradski otel na odličnoj poziciji, ugleda bonsai lipši od ijednoga njegovoga, a reste iz krova. Kolko je on samo truda i pažnje posvetija svomen stablu, nekada i generacijaman u familiji, a u nas se oblikovalo tako dobro samo od puste šlampavosti i nemara! Sigurno nas doživljavaju ka ljude izuzetnih sposobnosti.
- Aha, znači ti nisi protiv novoga otela? - laknilo je B.S. Uskoro, koji je već pomislija da mu je prijatej dobro skrenija mozgon.
- Ma nisan, ali san za sačuvanje imidža genijalaca koji smo stekli s otin bonsaijen, boljin od ijednoga njiovoga! Znači, tribalo je iz marketinških, pi-arovskih ili kakih već razloga napraviti novi otel, ali mu ostaviti oni stari krov i zaštititi borić ka znamenitost... - cili se užga u žaru objašnjavanja.
Brenzavanje turizma
- Pa dobro, šta ste zapeli za Japance? Ako ćemo zato njih odbiti, doće niki drugi! - razumno postavlja stvari Dobra Parona.
Ali, ima on i na oto odgovor, jerbo je sa Japanciman ka gostiman banja: tihi, su pristojni, ne izneređuju se. Ol' ne vidu njih dvoje, ne iđe u glavu El Tigreu, da najjače turističke destinacije ka šta su Dubrovnik, Venecija, Barcelona... tribaju brenzavati turizam jerbo će ih najezda naroda, buka, šporkica i sve drugo potopiti, ka da si izvadija čep iz kaića...
- Znači, Japance očarava nešto izuzetno, genijalno, oto poštuju iznad svega... - već Dobra Parona okolo kole smišlja kaki će ona marketing napraviti.
- Ništa lakše! - ima rješenje El Tigre. Samo na svoje kuvano meso metnite dovoljno vidljivu poruku da smo mi jedan od ritkih naroda na baloti koji svoje prasce izide konpletno sa kožon, i biće dovoljno!
- A kad je slatka! - rekla je.
- Ma i ja kažen, ali njiman će biti vrlo uzbudljivo jisti meso skupa sa potencijalnin kožnin manteliman, boršinima i jaketaman... I onda in porciju naplatite po cijeni kožnoga proizvoda koji se moga napraviti od ote količine... - bija je zaključen razgovor.