Zdravko Pilić: Uvik je meštre tribalo čekati, molit i u zlatu platit. Pitajte našeg šibenskog doktora Ivu Glavaša!

Raspisaše se ovih dana svi kako su se meštri svih fela i struka – raspištoljili. Osiliše se, brate, preko svake mire, pa stoku sitnog zuba i ne obadavaju.

Eto, keramičari umislili da su Naomi Campbell, koja je svojedobno izjavila da se za manje od deset iljada dolara ne diže iz kreveta. Tako se ni oni ne miču s mista za pet kvadrata pločica! Pa se onda izvlače zaključci kako je to zato što in more bit, jerbo da meštara fali.

Oni šta valjaju otišli su vanka, po EU, pa ono šta je ostalo kod nas, a iole išta zna u ruke radit, more kako oće. Posla priko glave! Pa ga mogu i birat. A došlo nam je, vele umne glave šta se u sve šeste, na naplatu i to što su se prošlih godina leva-leva otvarala sveučilišta i veleučilišta uzduž i poprijeko Lijepe naše, po svim iole većim mistima, pa se i ono malo dice što se kod nas rađa i odgaja radije išlo školovat za raznorazne menadžmente nego što je išlo u cjevare, limare, montere i raznorazne instalatere. “Kako ću joj reć da varin!?” – plakalo se i po festivalima.

Izum modernog doba

A sad se stvar skroz obrnila. “Čime se bavi oti njezin?” pita ćaća mater koja mu za ručkon govori kako će mala iduće nedilje dovest momka, pa da bude kulturan. I pazi da ne bi šta reka šta ne triba. “Studira! U Gospiću! Ekonomiku poduzetništva! Još mu je malo ostalo”, veli važno stara.
“Bolje bi bilo da je lektričar, pa je moga i ovog našeg, budućeg šuru, uzet sobom, da mu nosi alat i drži skale, ako ništa drugo, a ne da leži do podne! I pita šta ima ist kad se digne”, odgovara nesuđeni dida.

Ali nije vam ovo, svitu moj, ništa izum modernog doba, niti je ovo posljedica ovog ili onoga. Uvik je ode tako bilo, uvik je pravih meštara bilo malo, uvik se najbolje moralo dobro platit, a uz sve to molit, kumit i čekat. Zašto? Zato što valjaju! I znaju!

Tko ne viruje, neka samo površno baci oko na sjajnu kolumnu našeg domaćeg doktora znanosti, Ivu Glavaša, koji je baš nedavno pisao o tome kako su žedni Šibenčani prije 650 – 700 godina iz Korčule vukli graditelja cisterni Jakova Correra da im sagradi četiri bunara! E, da je onda bilo Fejsa ko danas, što bi se pisalo: “Iz Korčule meštra vuć?! A šta našima fali, ko da mi nemamo graditelja! Nego neće lopovi, gradski knezovi i vlastela, naše, jer s ovin stranima lakše kradu, dile popola, novce peru!”

Žuja i Domaćica... Ajte!

A jadni naši preci, prethodnici i predšasnici, morali su s njim kokolavati i nagovarati ga da dođe ode punih pet godina dok nisu s njime napokon sklopili ugovor, 1446. godine. “A di ste me sad uvatili, ne znan kud ću od posla, ubit će me Korčulani, nisan ni kod njih završija, ajme meni, jadan ti san”, sigurno je govorio meštar Jakov.

Ustvari, to nagovaranje dr. Glavaš prilično lucidno zove pravim imenom – “udvaranje”. I naravski, koga je molit, nije ga srdit, pa je tako meštar Jakov dobio uvjete ugovora da bi danas naši gradski oci, kad bi takve ugovorili, u bajbukanu završili, vijao bi ih USKOK i DORH gore nego murterskog načelnika.

U ugovoru nema niti riči o tome kad bi gradnja Tri bunara tribala biti gotova, nego “kad bude”, a meštar će sve dotle dokle bude primati plaću od 90 dukata godišnje. “Nije morao niti odmah doći na gradilište i početi graditi cisternu, već su Šibenčani ugovorom odredili da će ga čekati do lipnja iste godine. Obvezali su se pronaći mu kuću za stanovanje, platiti najam te osigurati materijal i radnike za gradnju cisterne.

Majstor Jakov imao je samo jednu čvrstu i odredivu obvezu – obvezao se da će nakon gradnje cisterna držati vodu i biti građevinski ispravna barem dvije godine”, piše meštar Ivo Glavaš u svojoj kolumni na Šibenik IN-u. Prije skoro sedan stotina godina.

A vi ste mislili ako ste kupili meštru dvi Žuje i dvadeset deka murtadele s maslinama na akciji u Tommyja, i metnili Domaćicu da mu se nađe uz kavu, da ste se ljudski isprsili i bogzna kako potrošili?! Ajde, moj svitu! A ja, da dopunim svog uvaženog kolegu kolumnista dr. Ivu Glavaša, znam i što je prvo graditelj Jakov pitao kada su ga konačno namolili da dođe u Šibenik, i pokazali mu to što je dotad bilo napravljeno od gradske cisterne. “A ko van je ovo radija? Ovo ništa ne valja! Ovo triba sve srušit, i počet iznova!”