Čita Dobra Parona kako je policija ujitila dvi Srbijanke – jednu od 29 godina, a druga je maloljetnica – koje su operirale po kućaman i stanoviman od Splita i Šibenika. I onda je duboko uzdanila:
Dojč marke za marendu
– Ko će znati, biće su mi one odnile onih desetak ijada eura iz kuće! Srića pa mi je ostalo sasvin dovoljno! – rekla je više ka za se, na šta su je preneraženo pogledala dva para očiju nježinih najdražih mušterija.
Povr toga, El Tigre još se zagrcnija pivon. Deset ijada eura popaljeno jon iz kuće, a ona od otomen govori ka da je deset centi! Pitaj boga kolko još love ima između bjankarije u armerunu, oli šoto štramca… I ko to drži tolke šolde po škafetiniman i škatulaman od postola, a ne u banci?
– Pa šta se čudite! – podbočila se ona. – Da bankariman daden da operiraju sa mojin šoldiman za nula posto kamata, to neću. Uostalon, ja san gostoljubiva žena i domaćica od mota i šesta! Ko god da dođe u moju kuću, bude počašćen, tako i lopovi.
Kada vratin film unazad, rekla bi da sam makar nesvjesno ostavila otih 10 ijada da ih gost namirnik lako nađe kada mi razvali vrata. Neka me se ljudi sićaju po najboljen, makar bili i lopovi! A mogu biti i miši: ko zna kolko su mi onih dojč maraka izili iz štramca, neka in! – potekle su medene riči Paronine samohvale.
– Evo, mi vas se sićamo po najbojin, lipin obećanjiman. Ne samo da smo došli u vašu kuću, nego smo u nju barenko u par navrata unili metre i metre drva, za šta nan već godinaman obećajete čašćenje sa teke pečenoga… Drva su odavno izgorila, janjetinu je počupa ko zna ko, ali nas dvojica nismo! A vi tako velikodušno častite čak i provalnike, neka in se nađe! – sitija ju je Bili Smo Uskoro.
– Dobro, dobro! – postala je ona teke poniznija, jerbo znade da je mavala obećanjiman bez pokrića. – Međutin – oškoprcnila se – sigurno janjetinu nisan izila sa nekin drugin, a ono šta je priteklo poslala u Prisidnički ured, našen Milančetu, poznatomen po otomen da će prije izisti spizu da ne propane nego se pridržavati propisa, ka onda u koroni kada nije moga dopustiti da propanu brancini kilaši i škampi pedljaši.
– Ako niste, sada mu morete poslati. I to sa grčkin jogurton, neka proba i tako, po grčki i turski, ionako se na nji’ okomija! – odbrusija je Bili Smo Uskoro, na šta se i onaj trun nježine poniznosti istopija ka led na suncu.
Davno obećanje
– Znate – složila je fačicu ka da je na rubu suza – ni u najgoren snu se nisan nadala čuti tako nešto od vas! Ma jel moguće da inzistirate na nekomen davno obećanomen čašćenju sada, kada je janjetina cinon ošla nebu pod oblake!? Ol vas duša ne boli!? – okrenila je pilu naopako, nastojeći posramiti čovika prid sebon.
– Jel sramotno da vas više brine ota janjetina nego vijest da propada i ono teke šta je ostalo od naše dične brodogradnje? Pulski Uljanik je na koliniman, makar su miljarde iz proračuna upumpane u njega, a vi bi po papršnjaciman!? – podbočila se, ponesena s timen da je jopeta gospodarica situacije.
– Vakula, Vakula je kriv... Stalno priziva ekstremne vrućine, a šta zoveš, to ti na vrata i dođe! – objašnjava El Tigre. – I onda jadni škverani pravu tanker od 200 metara, međutin, on se stisne od ote jare s neba i dođe na veličinu gajete od osan metara. Pa aj ti plaćaj penale naručiteljiman!
– Osan metara barenko je nešto! A od naše janjetine ni koščina nema! – ne da se B.S. Uskoro, makar puklo.