Jedino Adriano Mudri i samovozna auta Verne mogu razrišiti nevolju na Kapriju

El Tigre uša je u betulicu Dobre Parone čvrstin, odlučnin korakon. Tamo je već bija njegov kompanjon; bez riči je kimnija glavon na pozdrav njojzi i onda se ozbiljnin glason obratija Bili Smo Uskoro.

– Mislin da neće još dugo izdržati. Najviše in dajen tri-četri dana, a onda moremo uskočiti! – reka je ka niki teški konspirator prid odlučnu akciju. Ovi je samo kimnija glavon i potega gucalj svoga pića. Još je samo pucanj iz pištolja falija u napetoj atmosferi koja se u betulici stvorila poslin otoga njiova kratkoga razgovora.

– O čemu vi oto potajice, ode di ja šefujen, jel‘? – podbočila se i stala ka spomenik narodnomen heroju. – Ko to neće još dugo izdržati? – stisnila je okice u dva proreza sikćući prema njiman ka agent UDBA-e na ispitivanju. Falila in je jedino lampa uperena u glavu.

– Pa, procijenili smo da Kaprijani koji svojin tiliman ne daju da na novo trajektno pristanište dođe brod, neće još dugo izdržati. Četri puta na dan oni legnu i pitanje je doklen će. Oću reći, stariji je to svit, uvatiće ih u kostiman, blokaće ih i pitanje je dana oće li se jopeta moći uspraviti.

– Aha, to je… – rekla je suvo. – A šta bi vi onda i di bi to mogli uskočiti? – jopeta su jon se okice stisle u dvi crte, a glas je posta neumoljiv.

– Vako stvari stoju: otih šta legnu ima osan do deset. Mi smo još uvik u nelošoj formi i moremo zaminiti dvojicu. Zaminu ostaliman more se naći priko student-servisa, da se sada baš ne pregovara s agencijaman koje radnu snagu regrutiraju u Nepalu. Oću reći da se namin dvojici ukazuje lipa prigoda da dignemo laku lovu na funkcijaman zamjenika prosvjednika. Još na otoku, more, sunce… – oduševljeno priča El Tigre. Već se vidi tamo zajedno sa svojin kompanjonon.

– Je, more, sunce, samo još niste rekli mlade strankinje! – otpovrnila je obamirajući ih pogledon. Obojica prid sebon turaju štumke, podbradci su in se spojili s vratoviman i prsiman… Kako li će oni samo ligati i dizati se kada otiraju trajekt? Nema, šta, reprezentacija za galebarenje mladih ženskih, sidi pet!

– Dobro, nastavila je, ali našli ste crkvu di ćete boga moliti! Kako morete misliti da će van šparinjoži školjari platiti da ih zaminite?

– Nema se tute šta misliti! Ol‘ ne vidite da su Kaprijani skupili šolde među sebon za platiti odvoz škovaca u privatnoj režiji, izvan komunalija koje već plaćaju!? Prema tomen, odlučni su ustrajati i mi na tomen gradimo nadu da bi na školju mogli digniti koju pinku kao zamjenici trudnih i umornih prosvjednika.

– Ja mislin da je oni samovozni, ekološki auto Verne Mate Rimca jedino rješenje za problem na Kapriju. More pribacivati putnike do novoga trajektnoga pristaništa bez potribe za širenjen puta uz more – atroke papamobil na Zlarinu, a more privoziti i kruv. Čak i škovace, da prostite, jerbo Rimčev auto ima na izbor nekoliko lipih mirisa, već koji putnik izabere. – oduševljena je Dobra Parona svojon idejon.

– Da, da, baš će Rimac svoj Verne skreniti iz Zagreba na Kaprije… – zavrnija je na oto nježino očiman B. S. Uskoro.

Onda je Dobra Parona rekla da će morati, jerbo se oto njegovo čudo tehnike ukopa na mistu ka tovar i nigdi neće ni makac kada se pojavi Andrej Plenković Plenki i ministar mora Oleg Butković Butko. Vidilo se na prezentaciji, dok oni nisu došli, Verne je iša ka žvijuk. A budući da je njih dvojicu teško očekivati na Kapriju, a u Zagrebu samo svojon pojavon teoreski na svakomen metru mogu onemogućiti vožnju Vernea, za poligon novog auta ostaje jedino naše Kaprije.

– Uf, zanimljiv auto, pari da ga je neko s Kaprija konstruira, počeša se po glavi El Tigre.

– Sumnjan u to, jerbo je dizajneru prezime Mudri. Adriano Mudri… – reka je B. S. Uskoro.