- Javlja mi prijatej da je fuzbalsku utakmicu protiv Japana gleda na mobitelu dok je lovija lignje s kraja. Zanimljivo, kaže mi da je na peškafondo u dezenu rvaskih kockica uvatija do jednu. Drugu boju osin crveno-biloga uzorka nisu obadavale! - priča El Tigre svojiman u betulici oteći kasti kolka je moć naše skockane kombinacije kolura: dopire čak i do morskih beštija.
Tri faze
- Aha! Još ako nan rečeš da je svaka lignja imala kose oči, fantazija će biti potpuna! - obamirija ga je Bili Smo Uskoro nako kako čestit čovik pogledon daje do znanja žmugleru da ga je razotkrija.
- Bome, recite vi šta oćete, ali za mene su Japanci isti ka i Kanađani - priključila se Dobra Parona. Rekla bi jedino da su Japanci prema ovin drvosječaman uglađene diplomate, jerbo koja je razlika kada kanadski izbornik bahato poruči da će nas sje…, od izjave japanskoga trenera da će oni lako s Rvatima. To je ista stvar, jedino šta je izrečeno ufino.
Inače, odnos Dobre Parone prema japanskomen narodu proša je tri faze. Kada je davnijih godina gledala kolone turista sa medicinskin maskaman i bilin gvantaman na rukaman prvo je bila suzdržana ka prema nečemu čudnovatomen, onda se oduševila njiovon pristojnošću, uslužnošću i disciplinon, da bi na kraju pala u dumboko razočaranje kada je oni mali Japanac turist prije par godina popalija čoviku mobitel u vlaku za Knin. Tada je u betulicu izvisila japansku zastavu a ispod nje zapalila lumin; umrlo je tada za nju i zadnje svitlo svakog priostalog poštenja na baloti, kako je ona već idealizirala Japan i Japance.
- Ma puštite to, draga gospojo! - uvjerava je B.S. Uskoro. U svakomen žitu ima kukolja, tako i u japanskoj riži. Ne morete poreći da je opći dojam više nego pozitivan. Trener se dumboko naklonija poslin izgubljene utakmice našin pobjedničkin i svojin poraženin igračiman, a oni su u svlačionici ostavili svaki svoj origami, oće reći figuricu od presavijene karte, šta je poseban izraz časti. Za to vrime njiovi su navijači, iako u suzaman, čistili stadion od otpadaka, svojih i tuđih… - niže on argumente u korist pozitivne slike o Japanu. A ne zaboravite, doda je, da ima kol’ko oš’ navijača koji stadijone baš uživaju počistiti od katriga, suparničkih navijača čak i policije.
Dobra i poštena gazdarica ništa nije rekla na oto, osin šta se promeškoljila od nelagode. Nastavija se El Tigre sa ričiman kako bi japanski izbornik bija promišljeniji u izjavi samo da je svoje sunarodnjake koji su bili turisti u Šibeniku zapita o dojmoviman. Rekli bi mu šta ih je najviše oduševilo i koji su motiv najviše slikavali, možda čak više i od katedrale. Bija je to onaj osamljeni borić koji je resta nasrid krova bivše zgrade “Revije”, di je danas lipi otel Belvedere.
Bonsai borić
- Morete samo zamisliti - objašnjava - oduševljenje nekog uzgajivača bonsaija, onih malešnih stabala šta ih držu u pitarićiman, kada bi na krovu ruševne zgrade ugleda otaj bonsai borić lipši od ijednoga njegovoga. Kolko je on samo truda i pažnje posvetija svomen stablu, a u nas se oblikovalo tako idealno, prema svin praviliman njiove vještine jedino zbog šlampavosti i nemara - reka je El Tigre.
- I šta sada, ispada da su Rvati Japanci Dalekoga zapada!? Ma dajte! - odmanila je rukon.
Na to je B.S. Uskoro reka da bi oto prije značilo da su Rvati slučajni Japanci, a onda ih je El Tigre zamolija da rečeno ne širu dalje. Radi Prisidnika Milanovića; nikad ne znaš kada će to iskoristiti u nekon govoru...