- Eto na, ko je ono govorija o slaboj sezoni!? Neka se ugrize za jezik jerbo je objavljeno da je ovi naš lipi Šibenik i blisku nan okolicu posjetilo 4,32 posto turista više nego lani! - govori Dobra Parona svojin najdražin gostiman provokativnin glason.
Baš oni su bili glasni kritičari sezone i prošloga, najvrilijega lita ikad, a sada su zaokupljeni kusanjen prve maništre i fažola koju je ona skuvala nakon duge i teške, dočin je vanka zacičalo teke studeni. Mumaju i mljackaju, a nikako izustiti kako in je, fali li čega...
- Evo, ja san se ugriza za jezik! Zbog bokuna praseće kožice koju niste dobro skuvali, pa su mi zubi priskočili! - mrzovoljno je progovorija El Tigre. A šta se tiče sezone, okolo toga se nikada neću ugristi za jezik. Ovo lito sezonu san ocjenija ka fjasko, a podatak da je bilo skoro pet posto više turista smatran katastrofon! Znači, razvijamo neodrživi namisto održivoga turizma, ako smo svake godine u rastu? Di su granice!?
- Da, da... Nikad zadovoljan, pravi Šibenčanin! - otpovrnila je smijuljeći se. Bija turizam u pitanju, oli maništra fažol, svejedno je.
- A šta fali maništri i fažolu, sve jezike govori, osin španjolskoga! - zavapila je kršeći ruke, uvriđena šta ne govoru ni be ni še - osin prigovora - o spizi nad spizama koja grije tilo i dušu.
- Je, sva srića da smo vas odgovorili od maništre i fažola kada ste ovoga dugog, teškog lita imali naum skuvati jednu tečetinu jerbo ste rekli da je zaladilo. A to je bilo jedan dan kada je febra zraka sa 40 gradi priko noći pala na plus 36! Moš mislit! To bi tek bila spiza za dodatno pregrijavanje duše i tila! - progovorija je punih justa Bili Smo Uskoro.
- Šta je sporno sa španjolskin jezikon? Zašto je izuzet od svih jezika na svitu koje, kažete, govori ova vaša spiza? - pita je ozbiljnin glason El Tigre tarući justa.
- Zato šta je španjolski teško naučiti! - odgovorila mu je ka iz topa. A onda je zastala i dodala da ona doduše nikada nije ni pokušala, nego je tako jedanput reka Marko Lule, jedan veliki veseljak, pokoj mu duši. Čovik je navigava, proša svita i valjda je najboje zna šta je teško, a šta se more učiniti priko neke stvari, da ne kažen učiti.
- Ja san mislija da je rvaski teško naučiti, budići da skoro ni jedan od pustih stranaca šta ode radu nije upisa tečaj! - otpovrnija je El Tigre, a na to je B.S. Uskoro pridoda da ni Rvati ne znaju rvaski, mladi naročito.
- E, zato i govorimo po šibenski! - nestrpljivo je odgovorija El Tigre, jedva čekajući da razgovor jopeta skrene na neodrživi turizam.
- Jeste li vidili šta radi turizam u Rimu, di se čak veru po Fontani di Trevi, umitničkomen dilu svitske baštine, ne bi li natočili vode u bocu? A na Baleariman lokalni svit izlazi na ulice uzvikujući turistiman neka iđu kući, jerbo će sve otići u lagum!
- Bez brige, neće toga biti u nas. Gužva je jedino četri sedmice špice, a ostatak godine je ugodno, da ne rečen mrtvo i krepano - odmahnila je rukon Dobra Parona.
- E, al zato graska uprava Rima godišnje iz Fontane di Trevi skupi dva miljuna eura vridnosti kovanica šta ih turisti bacu u fontanu. Koji biznis, a nisi ni ora ni kopa. Otvoriš fontanu i stojiš u ladu, vrtiš palciman. A lova kapje li kapje.
- Osin ako fontana ne radi, nego u njoj reste oleandar, ka u onoj opivanoj, na Staromen Pazaru? - otrovno je primijetija B.S. Uskoro.
- A šta ako mi biskup Rogić dozvoli da za reklamu svoga bufetića obisin pršut o vrv koplja svetoga Mijovila na katedrali i koji ga turist skine -njegov je!? Bi li s otin privukla kvalitetnije goste na korist održivomen turizmu!? - podbočila se Dobra Parona.
- Jedino bi - potpuno neodrživo - privukli nevolju HGSS-ovciman da svako malo moraju intervenirati spašavajući budaletine sa krova katedrale! - glasija je odgovor.