Sve više sam uvjeren da je pravi Božji dar živit vako malo dalje od mora. Sad će kogod reć, nu budale šta je rabambijo pa ne zna šta govori. Ja ću isto lipo reć. Svaki dan slušan kukanje ovih šta imaju apartmane kako nema posla, šta će jadni i kako će, od čega će živit. Te broj bnoćenja vaki ili naki. Nas su ranije učili da nije samo broj noćenja bitan. Važnije je šta će gost potrošit kad je budan nega kad spava. Sićan se ja isto nekih stvari prije ove korone. Svi napišu Zimmer frei i ajmo, važno je da gost uđe u kuću. Kad san malo priupita neke od tih iznajmljivača da kako je uredijo apartman, odma počinje ronjanje.
Bežični Internet, televizija sa sto programa, klima, isprid kuće cviće i smokve, iza kuće lipi vrta s domaćom verdurom, sve to triba imat. Kad sam jednog pita zašto mu je tolika cijena u eurima, on lipo reče da to tako iđe. I krčag iđe na vodu dok se ne razbije. Nigdi nikakve kalkulacije, ništa. Lipo mi je reka jedan Murterin: 'Turizam ti je ki lipa i dobra žena. Ako je paziš, njeguješ i poštivaš, onda će ona bit uza te cili vik.' On isto ima apartmane i ujtru, čin se Njemci dignu, side ih za stol u dvoru, tu piju kavu i rakiju. Nabere in friški smokava i tako smokva po smokva, bićerin po bićerin, pa se opiju i on i Nijemac. Guštaju oba. A smokve i rakija mukte. Kaže Nijemac šnaps ist vunderbar ! Dakuće, skoro tricet gradi. Kad se trevi lipi bokun ribe, on podili š njima. Još mi je jednu reka, a vridi mu. Bili su mu gosti iz Izraela i pitali di ima najbliža sinagoga za nji. Eto, prijatelju, nisan zna šta bi reka.
Cviće oko kuće
A šta bi da dođu još koji? Sad dolazin do onoga kako je lipo bit u zaleđu mora. Nas ode baš i ne muče brojke. Ono malo kapaciteta šta imamo uređeno je lipo, malo koji da nema bazen. Sad zamisli čovika iz kakve evropske metropole di je štrapac i gužva po cili dan? Dođe na po Promine, iznajmi kamenu kuću s bazenom, asvalt do kuće, cviće oko kuće. Ujtru ga bude tice, nema tramvaja i autobusa. Samo pogled u krševiti beskraj. S leđa pirka bura i nosi miris smreke s vrha Promine. Okolo ima smokava, trišanja, višanja. Gost ih sam bere. Kad ugrije, on buć u bazen. Dica ni ne izlaze iz njeg. Ako se opije nikome ne smeta, ne mora ni vozit. Takav čovik ni ne pita za cijenu. Tu mu je uračunata i distanca zbog korone. Nigdi nikoga. Okolo caruju tice i mir. Ko to more platit. A šta se tiče broja noćenja, ja i žena godišnje ostvarimo 730 noćenja, rekli su mi da se to naše ne računa. Još mi je pa na pamet Zlatko Dalić. Njegove riči o skromnosti i poniznosti vridile bi i iznajmljivačima.
Sivac Gob
Baba mi je pokojna znala reć: Dite moje, polako se Božja kola voze ! Ne moreš odma bit kulak. Zato mi je drag onaj Murterin šta se opije sa svojin Njemcon. On će mu siguro doć i dogodine. Kad sve to vidin okolo šta se zbiva, moran se vratit u vrime kad san bijo školarac. Niko nam nije zabranjiva ić vanka od 10 do 17 sati. Ti si i sam zna, kad je vrućo biži u lad. Nama školarcima problem je bij odi i kako provest lito. Kad resteš u kući u kojoj ničega nema puno osim dice, tu nema razgovora o moru i litovanju. Ćaći je pravi odmor bijo u sobi. Rastvori se prozor, stavi škura krpa i učini se promaja. Još ladna bevanda, diš lipše.
Tako san se uz ćaću pomalo i ja namečijo na bevandu. Ja san ipak uspio provest jedno lipo lito. Došla jedan dan u Drniš moja tetka Kaja iz sela Ključa, zadnja pošta Drinovci, skupa sa svojin magarčićem koji se zva Gobo. Oš ti s menom ? Oću tete ! Tako ja ki Džon Vejn, jašin do Ključa, a tetka lagano uz nas. Bože moj, ko mi je bijo ravan. Samo su mi falili Indijanci da ugođaj bude potpun. Kad je počela škola, svi smo pisali kako smo proveli lito. Moj glavni junak bijo je sivac Gobo, plemeniti stvor koji je stoički podnosijo svoj život. Radovao bi se jedino kad bi tetka skinila samar, a on veselo otišao u gaj. Malo sam ja nadožunta tekst i već onda shvatio da mašta može svašta. Radost tada doživljenu neću nikad zaboravit, baš kao ni dragog sivca Goba. Davno ga već nema osim u mom sjećanju.