Upozoravalo te ‘Ne pljuj po podu‘, na šofer-šajbi pisali smo ‘Operi me‘, a na haubi od auta sidili i slušali mjuzu

Kaže mi jedna bivša kolegica prije neki dan kad smo se srele: "Čitala sam onaj zadnji Sićaš li se, ono kako se prije bacala kartušina kroz ponistru od auta, škovace na svakon koraku, kako se pušilo i u autobusima, na sastancima, a sićaš li se kako bi u domovima zdravlja zna stajat natpis: ‘Ne pljuj po podu!‘ Pogotovu ako bi se vadili zubi, bilo bi stvarno toga po pločicama."

E, da, šta je to bilo, ljudi moji. Pljucalo se ka da je to najnormalnije, ma koja maramica, čak su se i dica natjecala ko more dalje pljunit. Ko će skupit više pljuvačke.

Ko će dalje pljunit

Pljucalo se iz dosade, skupija bi pljuvačku u ustima pa gađa po podu, ka da ispunjavaš kakav geometrijski oblik ili iscrtavaš liniju pljuvačkom. Ili bi radili balune od pljuvačke.

Do-sa-da. Baš. Prava do-...